Georges SIMON
DIEU EST NÉ EN EXIL Exilée en soi-même glissait la Solitude personne ne la reconnaissait ni l’ombre des choses ne la recevait sous ses ailes transparentes ni l’étoile de la nuit ne lui montrait la voie vers les aubes qui sont en retard. On ne voyait que la déchirure incessante des bourgeons de printemps comme […]
Marius CHELARU
mama mama je ostala van mene odmah posle porođaja čim sam progledao svet je oživeo na mom dlanu trenutak mog rođenja seo je na prag kuće čekajući da se odlučim dali živim ili ujedam iz dojke sveta kao duša mamini dlanovi probijali su moju kožu u mom prvom snu o mom srcu koje je […]
Cassian Maria SPIRIDON
LJUDSKA PESMA (POEM UMAN) živim kao i oni velikim gradovima industrije i obrazovanja mesta podeljena na zone živim i ne žalim se niti se time hvalim na drugom spratu bezvezne zgrade ulice prazne u određenim časovima u slepim kućama usamljene žene lutaju nage kroz sobe uspavana su deca muškarci vraćaju se iz […]
Christian W. SCHENCK
Kako zrno… (Cum bob…) Kako se zrna od suza zapale Na čelu pod napadom suše Dubinu očiju zaklapala su mi I stavili su mi je preko očne duplje Da bi svi prolazili i videli Kako se zrna od suza zapale I padaju teške ledenice do knjige Koju, smeškajući se, čitate. Pokušavam da […]
Adi CRISTI
Slika otkrivena ispod mora (Portret descoperit sub mare) Ja sam ili bar pokušavam da budem Takav kao što drugi kažu Stigao sam izvan tvojih očiju iz kojih cveta šuma i još dublje od stopala ispod koje diše list preko mene osećam stisnut otisak i mrmljanje na padinama gurajući zalazak niz padine kao […]
Victoria MILESCU
Un lis et une rose Par la vitre de ma fenêtre regardent, curieux, vers moi Un lis et une rose fraîche, mais nul n’est apporté par toi. Je lis la question muette qui s’insinue dans leurs yeux doux: Où sont ceux qui t’adoraient, où sont-ils tes beaux fous Et surtout où est-il ton prince […]
Adrian BOTEZ
The Last Vision what — ridiculous and pathetic − rubbish — does this manlike insect verbalise — in order to give — in his exasperating nothingness — weight and put on airs “I shall save the sacred nations — I shall liberate the Holy Sepulchre — I shall elect Lord God Almighty cosmic […]
Gabriela PACHIA
Stainless Monograms Dear alliteration, you stare fatidically, sample our blue bough, the lofty forehead’s pyroclasts from our ebullient periods… Don’t be disconcerted, the wagtail is monogamous, though. The plaudits’ plaster reins you, the moon’s not hasty to play ads ! Our creativeness besieges you — virginal dendrograms —… Be your words of praise whispers, […]
Ion PACHIA TATOMIRESCU
The Pyramid of Cheops on the Sacred Donkey’s Back… For today’s reality, I need a stout metaphor and a highly ethereal one, as large as the soul and its angel – a multilayered metaphor, its ground floor made of an emerald turtle, its first floor made of a porcelain elephant, and its pagoda-garret of motley […]
Radu STANCA (1920-1962)
ARGONAUT COSMIC / L’ ARGONAUTE COSMIQUE[1] (in: vol. Versuri, Ed.Dacia, Cluj-Napoca, 1980, p. 279) Pareil à Noë, l’ Argonaute des cieux Surcharge sa mince arche élancée De spécimens d’une race allant mieux, Qui ne connaît ni morts, ni des âgés. Forçant la parallaxe des rayons lunaires, Gardiens des abîmes de l’avenir, Ils vont […]