mama
mama je ostala van mene
odmah posle porođaja
čim sam progledao
svet je oživeo na mom dlanu
trenutak mog rođenja seo je na prag kuće
čekajući da se odlučim
dali živim ili ujedam
iz dojke sveta
kao duša
mamini dlanovi probijali su moju kožu
u mom prvom snu
o mom srcu koje je kucalo
Ti (Tu)
kada si istresala klasje
ispala su zrna tišine koja su sazrela u tvom srcu
onda
video sam sebe kako idem s tobom na beskrajna brda
kroz travke prepune rose
baš u trenutku kada je ona ptica pevala
kao da srkuće iz naših srca svaki glas
upalio se
zenit prepun večernjem hladnoće
moje usne vukle su kamenje tišine
video sam okruglinu tvoje pete
kako tone u talasima trave
kukovi koji su se oslobodili iz mreže bilo kojih reči
i nagib grudi
strm kao moji strahovi
mesec dopušta da ga Bog podigne na nebu
prstima
kuće se svijaju u krilo sumraka
samo tvoje oči još uvek gore u suton
varnica tvoje duše me pali
kao lomača nežnosti
doline sela mirišu kao sveže okrečena kuhinja
sa krečom tvojih događaja
koje sam već zaboravio
kod kuće (acasă)
nekad
kod kuće
u selo moje nane
postojalo je mesto gde niko nije umirao
i trava bila je zelena kao rajske oči
vreme ništa nije značilo
merilo se između prvih udaha visibabe
i ukusa majske trešnje
nekad
noć je bila tada kada sanjaš
i jutro kada miris zrelog grožđa ušunjao se
do tebe kroz prstima sunca
nekad
raj bio je mesto kao kod kuće
samo su anđeli imali lice ukućana
nekad
Ispaštanje (Penitenţă)
vrištanje srne
rasipa se kroz večernji vetar
na putu
auto zgnječi suzu cveta raspršenog u prašini
ždrali napuštaju polako ovaj dan
na verandi večeri ostavljam moju obuću kao znak
čuva ih anđeo iz mog detinjstva
koji se čudi da se njega prisećam
seje delove mog života kroz prste
ludorije, odstupanja, greške
silazim bos sa brda života
natrag prema danu kada
svi moji su bili živi i srećni
plikovi-dani sa mojih tabana pucaju
jedan po jedan
bacajući natrag u zaborav njihova lica
anđeo me tužno pogleda
na mojim dlanovima
mrak se oblikuje
zdrobljeni među zubima grehovi boje se u crno
isto i mojih poznatih ili nepoznatih krivica
omotan u veo veće
Bog me očekuje dok plačem
Versiunea în limba sârbă: Silvia-Diana ŠOLKOTOVIĆ