Kako zrno…
(Cum bob…)
Kako se zrna od suza zapale
Na čelu pod napadom suše
Dubinu očiju zaklapala su mi
I stavili su mi je preko očne duplje
Da bi svi prolazili i videli
Kako se zrna od suza zapale
I padaju teške ledenice do knjige
Koju, smeškajući se, čitate.
Pokušavam da vas zagrlim
Pošto ste mi nedostajali i zaboravili
Kako mogu zrno od suza da zapalim
U suši koju ste mi ostavili.
Od kada sam sam tumarao
I mozak mi je samo lutao
Video sam kroz lutajuće misli
Kako se zapalilo zrno suzama…
Kome da se molim?
(La cine să mă rog?)
Kada dolazi Muza kome da se molim
Kada ona hoće mozak da mi razboli
Sa sumnjom, sitnicama i pesmama
I ponekad čak sa udarcima?
Ispod lakta cepa se papir
Kako brišem ceo moj psaltir
I posle svih mojih muka
Pocepao sam olovku iz straha od Muza.
Uvrede me moja braća sa rečima
Koje bacaju sa druge strane Stiksa
Koje su ubacili među stranicama
Napisana sa zlatnim bednim vatrama
Niti oni ne razumeju više budalaština
Što sam polako izvadio iz kutija
U tkaninu od Angore uvijena
Od moje muze koja se predstavila kao Pandora.
Kada bi znao ko je ta žena bila
Od nje ne bi tražio ključ nikada
I tako miran život tekao bi
Samo kao običaji
Ali pošto tako je bilo kako je bilo pitam se
Kome, Bože, mogu da molim se
Kada sam toliko bezveznih stvari uradio
Iz kojih mi ništa nisi ostavio?
Događaj
(O întâmplare)
Zato što može svašta da se desi
ipak ne znači to ništa
trebalo bi da se dešava bog zna šta
da ne bi se desilo sve odjednom
tako da tišinu što zakucavamo na krstu
sa čekićem uvijenim krpama
da ne bi vrištao bol
u tišini onih koji spavaju u blizini
a zadnji pokret je nepokretnost
rođenog kroz san straha od dešavanja
a kada nemir kaplja njegove frustracije
na pokrov događaja
onda sve što se dešava u buci
rodi najzad vrhunski mir.
Versiunea în limba sârbă: Silvia-Diana ŠOLKOTOVIĆ