Kako zrno…

(Cum bob…)

 

Kako se zrna od suza zapale

Na čelu pod napadom suše

Dubinu očiju  zaklapala su mi

I stavili su mi je preko očne duplje

 

Da bi svi prolazili i videli

Kako se zrna od suza zapale

I padaju teške ledenice do knjige

Koju, smeškajući se, čitate.

 

Pokušavam da vas zagrlim

Pošto ste mi nedostajali i zaboravili

Kako mogu zrno od suza da zapalim

U suši koju ste mi ostavili.

 

Od kada sam sam tumarao

I mozak mi je samo lutao

Video sam kroz lutajuće misli

Kako se zapalilo zrno suzama…

 

Kome da se molim?

(La cine să mă rog?)

 

Kada dolazi Muza kome da se molim

Kada ona hoće mozak da mi razboli

Sa sumnjom, sitnicama i pesmama

I ponekad čak sa udarcima?

Ispod lakta cepa se papir

Kako brišem ceo moj psaltir

I posle svih mojih muka

Pocepao sam olovku iz straha od Muza.

Uvrede me moja braća sa rečima

Koje bacaju sa druge strane Stiksa

Koje su ubacili među stranicama

Napisana sa zlatnim bednim vatrama

Niti oni ne razumeju više budalaština

Što sam polako izvadio iz kutija

U tkaninu od Angore uvijena

Od moje muze koja se predstavila kao Pandora.

Kada bi znao ko je ta žena bila

Od nje ne bi tražio ključ nikada

I tako miran život tekao bi

Samo kao običaji

Ali pošto tako je bilo kako je bilo pitam se

Kome, Bože, mogu da molim se

Kada sam toliko bezveznih stvari uradio

Iz kojih mi ništa nisi ostavio?

 

Događaj

(O întâmplare)

 

Zato što može svašta da se desi

ipak ne znači to ništa

trebalo bi da se dešava bog zna šta

da ne bi se desilo sve odjednom

 

tako da tišinu što zakucavamo na krstu

sa čekićem uvijenim krpama

da ne bi vrištao bol

u tišini onih koji spavaju u blizini

 

a zadnji pokret je nepokretnost

rođenog kroz san straha od dešavanja

a kada nemir kaplja njegove frustracije

na pokrov događaja

onda sve što se dešava u buci

rodi najzad vrhunski mir.

 

Versiunea în limba sârbă: Silvia-Diana ŠOLKOTOVIĆ